SEĆANJE

Bata Stojković glumio je u gotovo svim najpoznatijim jugoslovenskim filmovima, a jedna od predstava kojima se proslavio je "Profesionalac", Dušana Kovačevića, koju je dugo godina igrao u Zvezdara teatru, a upravo je njome i okončao karijeru na daskama koje su za njega život značile.

Stojković je dobitnik Oktobarske nagrade Beograda, Sterijine nagrade, Zlatne i Srebrne arene u Puli, nagrade na pozorišnom festivalu u Kvebeku, kao i mnogih drugih priznanja. Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Ateljea 212, a na sceni Zvezdara teatra tokom 15 godina odigrao je više od hiljadu predstava.

Pozorišnu karijeru započeo je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1959, a 1962. postao je stalni član ansambla Ateljea 212. Publika ga je posebno zavolela u „Zvezdara teatru”, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega.


Prvi put na scenu JDP izašao je 1956. godine i igrao slugu u „Magbetu”, a godinu dana kasnije pojavio se kao agent u predstavi "Troje" na sceni Ateljea 212.

Filmsku karijeru je započeo ulogom u filmu „Izdajnik“ iz 1964. Usledio je niz televizijskih i manjih filmskih uloga, a najvažnije su bile uloge u filmovima "Majstor i Margarita", „Čuvar plaže u zimskom periodu“ i "Pas koji je voleo vozove", "Ko to tako peva"... Takođe je igrao i oca jednog od likova u seriji "Grlom u jagode". Poznat je i po ulozi malog antagoniste u filmu Gorana Markovića "Nacionalna klasa".

Izvor: Kurir

Jedan od najboljih komičara sa ovih prostora, rodjen je 1934.godine u Kruševcu. Njegovo poreklo je cincarsko, pa otuda to neobično ime. Diplomirao je glumu na FDU u Beogradu, u klasi Mate Miloševića. Još kao student druge godine igrao je u Narodnom pozorištu, u predstavama „Stanoje Glavaš“ i „Gospodja ministarka“. Neko vreme je bio angažovan u pozorištu „Boško Buha“, a onda je prešao u Atelje 212, gde je ostao preko trideset godina, kao ravnopravni član sjajne ekipe glumaca koji su činili neponovljivi „ateljeovski“ duh.

Taško je bio rodjeni komičar, i samom svojom pojavom, korpulentan, karakterističnog lika sa naglašenim obrvama i poluspuštenim očnim kapcima…Privatno je bio jednostavan, tih, skroman čovek koji se nije preterano eksponirao u javnosti. Sasvim nezasluženo, mimoišle su ga nagrade u zaista bogatoj pozorišnoj karijeri. U Ateljeu je igrao u ključnim predstavama, u „Kralju Ibiju“(Kotis), „Radovanu trećem“ (nezaboravni konobar), „Kafanica, sudnica, ludnica“, „Čudo u Šarganu“, „Rado ide Srbin u vojnike“, „Maratonci trče počasni krug“(Bili Piton)…Nije samo komedija bila njegov fah, igrao je i ozbiljne dramske uloge, sa jednakom ubedljivošću. Odigrao je 62 uloge u pozorištu. Deset godina je igrao svoju monodramu „Ne pucaj bre“.